Pobednik

„Putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom.“

Kina je civilizacija sa kontinuitetom od 4.000 godina. Šta reći a ne zbuniti se? Kina je i najmnogoljudnija država na svetu i treća po veličini teritorije posle Rusije i Kanade.

Naš veliki glumac Bata Najjači Živojinović je izjavio jednom prilikom da Bisr mogu i moraju mnogo da uče od Kineza i Kine. Uz dužno ogromno poštovanje prema Batinom liku i delu – ja veću glupost nisam čuo (ukoliko zanemarimo izjave Aleksandra Bunike Vulina). Građani bilo koje male evropske države nemaju ama baš bilo šta da nauče od Kine – to je kao očekivati od mrava, bubamare i leptira da uče od gorile, žirafe i Spajdermena.

Kina je autentična neponovljiva i teško opisiva. Peking, Šangaj i Guangzhou po mojim procenama zahtevaju obaška po metar dana boravka i intenzivnog istraživanja da bi čovek po’vatao osnovne stvari. Peking, Šangaj i Guangzhou samo gradovi – bez okoline imaju 3 i 3.5 i 2 puta više stanovnika od Srbije. Nema smisla u računicu ubacivati okoline kineskih gradova i čitave provincije Guangzhou sa okolinom ima više od 44 miliona stanovnika i glavni je grad provincije Guangdong koja ukupno broji više od 106 miliona stanovnika. Šta tu ima ko da uči, kako, čemu i od koga?

Manje vremena je Kinezima bilo potrebno za izgradnju Zabranjenog grada (od 1406. godine do 1420. godine) nego nama za izgradnju Koridora 10. Temelji Kineskog zida su udareni vekovima pre Hrista. Terracotta skulpture su takođe starije od Hrista.

Ne miriše Kina samo na slavnu prošlost naprotiv – aerodromi, autoputevi, luke, mostovi, vozovi, šleperi, helikopteri, brodovi, plantaže fabrika, poslovne i stambene zgradetine… toliko toga upućuje na svepulsirajuću sadašnjost i nadu u budućnost. 1.000 godina, 1.000 ljudi i 1.000 kilometara nisu isto za Kineze, Evropljane i Amerikance.

Što se turizma, trgovine i biznisa tiče – Kina jeste raj. Lista mesta obaveznih za obilazak opasno naginje ka beskonačnosti – egzotike nepoznate ostatku planete i urbani okeani koji nude sve ono što svetski gradovi i treba da ponude. Može se kupiti sve od igle za pletenje na komad do svemirskih brodova na veliko – od malog, ružnog i skupog proizvoda koji ne radi do neverovatno kvalitetnog, lepog, postojanog i konkurentnog proizvoda što brije nemilosrdno. Ozbiljnija trgovina ipak može zahtevati angažovanje prevodioca, jer se dešava da ljudi koji uspevaju da proizvedu ozbiljno zajebane stvari ili ljudi koji se bave prodajom tih ozbiljno zajebanih stvari od engleskog na neku foru znaju samo YES, NO, BEST i DON’T GO. 

Stranci često greše po pitanju ocenjivanja bezbednosti u Kini verujući da vesti o streljanjima, komunizmu, striktnim zakonima i ostalim hardcore stvarima podrazumevaju njihovu sigurnost – što je daleko od istine. Stranci su omiljene žrtve svih vrsta kriminala u Kini, falsifikuje se sve od novčanica preko bankomata i dnevne štampe do automobila, ima zločina i droge i čega ‘oćeš i valja biti oprezan i planirati stvari na pravi način. Kina ume da bude često striktna do surovosti prema svojim građanima koji su prekršili zakon, ali samo iz razloga što ne postoji drugi način – bilo koji drugi pristup ovoj problematici u zemlji sa milijardu i 250 miliona stanovnika lako može da preraste u anarhiju toliku da bi se plamen i dim mogli videti golim okom i iz San Franciska. Sve to ne znači da je Kina Monako.

Kina će uskoro ukoliko već i nije smeniti Sjedinjene Američke Države sa pozicije broj 1 u svetskoj ekonomiji. Da li će se nešto revolucionarno desiti kada se ovo zvanično objavi? Neće. Daleko od toga da će Sjedinjene Američke Države biti zanemarljiv faktor na poziciji broj ili da će postati manje važan partner samoj Kini. Još važnije, Kini su potrebni vreme, trud, novac i pamet da reši svoje probleme: diskutabilna politika jednog deteta, dalje reformisanje i modernizacija vojske, ljudska prava, prava radnika i pitanje raspodele neće više ni Kinezi da rade za šaku pirinča u tišini, saznali su i oni šta su zezanje, putovanje, automobil, minić, cirka, mobilni telefon, laptop… a tu je i kineska problematika svih problematika tako lako uočljiva već posle trećeg koraka načinjenog na tlu Kine – u velikim kineskim gradovima pogotovo Pekingu smog se može seći na kriške. Čak i ljudi koji cigaretu nisu upalili u životu masovno oboljevaju od raka pluća. Smog ume da bude toliko strašno sveprisutan da uspeva da formira maglu – tako gustu da komunistu pred okom ne možeš da vidiš. Približavanje rešenju ove problematike zahteva vreme i novac što Kinezi mogu da nabave ali presudno zahteva usporavanje privrednog rasta, izbacivanje prljavih tehnologija i uvođenje strožijih standarda što se tiče saobraćaja i industrije sa čim se Kinezi teže mire nego sa rakom pluća.

Kina se više ne takmiči sa drugim zemljama – Kina je počela da se trka sama sa sobom u skladu sa čim će sigurno pobediti. Ostaje još da vidimo kolika će biti cena pobede i ko će biti poražen – svejedno, ova etapa će biti samo treptaj oka i kap mora u kineskom trajanju i prostoru.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s