Parče avanture

Ne naziva geografija Indiju džabe potkontinentom – ogromna mnogonaseljena teritorija koja vrvi od specifičnosti originalnosti autentičnosti svih vrsta podvrsta nijansi.

Slabo sam tamo primećivao prisustvo azijskih uticaja. Mogla je Indija da bude bilo gde u Africi, Australiji, Evropi ili Južnoj Americi a opet da ostane – Indija. Iako se nama Evropljanima često čini da su Indija i Indusi vrlo homogene pojave reč je zapravo o neviđenoj predrasudi stereotipu koji se graniči sa kategorijom ama baš potpuno besmislenih gluposti. Indiju čine silne države narodi religije. Sam podatak da u Indiji postoji preko 20 službenih jezika dovoljno govori da ovde možemo da pomislimo na sve osim na bilo kakvu homogenost.

Indija je tripozna jer ne možeš znati šta te čeka iza sledećeg ćoška. Ovde imaš nekoliko zgrada u nizu civilizacija sve to liči na nešto fasade, ulica, trotoari i taman kada si pomislio da si se navikao na ambijent i uspostavio u istom – već si tamo dobrano zakoračio da ne kažem ugazio u Zonu sumraka karton city, štroka, ljudi koji žive i jedu i spavaju na ulici, životinje razne koje se šetaju svuda… bar sam ja na taj način percipirao svakodnevnu realnost u Kalkuti glavnom gradu države Zapadni Bengal. Nisu tačne priče bole te kita bezbedno je za turiste. Belci posebno belkinje privlače pažnju u toj meri da se Indiji unezvereno osvrću na ulici, a čitav prostor je nekako neregulisan spontan pa mogućnost da će te neko jebati beskrupulozno pre nego što te proguta mrak visi negde u vazduhu kao jedna od promenljivih u jednačini verovatnoće. Nije to samo moj trip. Oseti se to lako. To su te zemlje Indija Brazil Južna Afrika u kojima ulice mogu biti jako surove vrlo nemilosrdne. Čini mi se da će surovost i nemilosrdnost ulica po nabrojanim državama ostati u ovoj ili onoj meri trajna karakteristika tih država – bez obzira na često odlične rezultate reformi u oblastima ekonomije, pravosuđa, policije i drugih institucija. Jedna je stvar lokalni kriminalac, druga je stvar lokalni kriminalac kom su prepušteni vreme i prostor da pravi i štekuje pare i postane moćan, treća je stvar kada kriminalci postanu toliko moćni da hapse tužioce i policajce, a sasvim je četvrta stvar kada prođu decenije i generacije te priče.

Pokloni se i počni. Koračao sam samouvereno kurčevito kao da radim najprirodniju stvar na svetu vešto se pretvarajući da znam zašto sam, gde sam, kako sam i kuda idem – mada pojma nisam imao o bilo čemu.

Hteo sam da vidim Victoria Memorial simbol Kalkute mada sam već posle par stotina metara krenuo da se dvoumuckam: isplati li se menjati udobnost i sigurnost hotela i ogromnu gostoprimljivost i uslužnost zaposlenih u hotelskom kompleksu za parče avanture? Svi su se na indijskim sokacima okretali i blenuli u mene, na putu do odredišta morao sam da prođem kroz nekoliko Zona sumraka, verovatnoća da će me neko startovati loše bila je verovatna. Treba li da napominjem da sam veliki obožavatelj činjenice da su mi bubrezi, jetra, srce, plućna krila i zubi funkcionalni i prisutni na za to DNKom predviđenim mestima? Presekao sam dilemu odlučujući da nisam star i iskusan nego da sam mlad i živ – poželeo sam parče avanture.

Lep je Victoria Memorial – simpa retrozgrada sa velikim parkom skulpturama livadom ima tu i voda neka. To je jedna od pozitivnih tekovina perioda britanske kolonijalne vlasti u ovom delu Indije. Ne verujem ja nešto da su Britanci tamo pobeđeni, nadmudreni ili odande oterani – više mi se čini da su Britanci iz Indije zapalili ostavljajući je svojim računicama. Koje su računice Indije? Svašta se proizvodi, dobri su Indiji sa matematikom, kompjuterima, medicinom i istraživanjem svemira, zapadne kompanije mnogo outsourceuju u Indiju, ali izgleda da se Indija dominantno primarno bavi i za sopstvene potrebe i za izvoz proizvodnjom – ljudi. Kada ima milijardu i dvesta miliona stanovnika i relativno ili apsolutno siromaštvo u širim slojevima – jedna od stvari koje će ta država svakako raditi jeste investiranje u znanje između ostalih i u cilju pokušaja izvoza dela stanovništva. Sa svakim novim emigrantom Indija dobija jedna gladna usta manje i jedan potencijalni izvor doznaka više. Pljunuto isto ovo radi i Srbija nego su u Srbiji popularne laži i taboo teme pa se stvara procep između zvaničnodeklarisanog i realnoobjektivnog dok u Indiji stvari nazivaju pravim imenom.

Sve je ovo naravno samo jedan od beskonačno mogućih uglova gledanja na indijsku istinu koja je sastavljena od bezbroj delova, ali mislim da bi mi Evropljani morali da se zamislimo mnogi već i jesu nad ovom situacijom: sve te stvari na koje smo sasvim logično vrlo podrazumevano naviknuti gajba, automobil, klopa, voz, autoput, civilizacija, bolnica, škola, firma, penzija, noćni život, turizam, predvidljivost svakodnevice za ogroman broj Indusa predstavlja abnormalno luksuzno kurčenje u vrhunski basnoslovno skupocenoj raskoši. Mnogo osnovaca srednjoškolaca studenata u Indiji ima na raspolaganju za evropska merila postojano bednu startnu poziciju bez ikakvih garancija: deo postelje noću, porcija vegetarijanskog birjanija i flaša vode dnevno i šut u dupe

uči i radi ili umri.

Prosto bez puno filozofiranja.

Zato Indusi mogu predstavljati ekstremno zajebano neprijatnu konkurenciju – čim je Indus živ sva je prilika da je u nekoj priči efikasan, produktivan, profitabilan, rentabilan, ekonomičan, brz. Fudbalskim rečnikom rečeno nije im potrebno puno prostora i vremena za upućivanje solidno upotrebljivog centaršuta i ulazak u gol-šansu. Ukoliko Indusima pođe za rukom i sreća ih posluži i zakoni dozvole da se u telesnoj ravni ili preko Interneta domognu nekog poslovnog procesa u Australiji, Evropi, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim drugim zemljama – mož’ da bidne da će neki dotadašnji preglomazni, preskupi i tromi biti izbačeni iz igre i da će doći do promene cele igre. Znaju Indiji da dignu očekivanja vezana za kvalitet i kvantitet a ubiju cenu. Koliko je zaposlenih a koliko među zaposlenima Indusa u Googleu, Appleu, Microsoftu, Facebooku, Harvardu, Oxfordu, a koliko u Elektroprivredi Srbije, Srbijagasu i Telekomu? Zašto?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s