Neslućeno nesnosno

Iz perspekive nas Balkanaca Australija je pored Sjedinjenih Američkih Država i Kanade posebno inspirativna u tom smislu što je maksimalno kompatibilna sa ambicijom onih koji bi da odu u tri lepe pičke materine da sve zaborave i da ih svi zaborave. Udobno smeštena na periferiji dijagonale zaista se čini da je Australija na kraj’ sveta.

Učestvovao sam u nekim beogradskim razgovorima ćaske o starim drugarima i poznanicima iz kraja, srednje, osnovne i obdaništa kada bi se događala situacija:

– Šta je sa njim?

– On je otišao u Australiju.

Tu se negde razgovor prekida ustupajući mesto narednoj temi. Stvarno, šta ti pametno da kažeš posle iznesenog podatka da je neko zapalio u Australiju? Ništa. Onaj ko je stigao do Australije i tamo se smestio u opticaju je za sve mogućnosti – od toga da je postao porno glumac do toga da je postao nuklearni fizičar i sve između i sve zajedno istovremeno što obesmišljava bilo kakvo špekulisanje u nedostatku pouzdanih informacija.

U geografskom smislu Australiju je zdravije zvati kontinentom a ne državom – obuhvata površinu veću od površine Evropske Unije trenutno i manju od površine Evrope ukupno, a ima neverovatnih 24 miliona stanovnika! Zamisli ti pola stanovništva Španije kako se baškari na teritoriji skoro duplo većoj od čitave Evropske Unije, to je Australija! I ne čude priče da neki Australijanci furaju privatne posede veličine Vojvodine. Australiju čine neslućeno nesnosno ogromna prostranstva prirode sa velikim varošima na obali po obodu Perth, Canberra, Sydney, Brisbane, Adelaide, Melbourne. U sociološkodemografskom smislu Australija je zemlja doseljenika građanska priča Novi svet. Svako može biti Australijanac belac, crnac, Arapin, Aboridžin, Kinez, Indus, musliman, hrišćanin, budista, komunista, ateista. Niko te nikada neće pitati gde si rođen i kako si stigao u Australiju rođenjem, avionom, brodom ili nekim drugim prevoznim sredstvom. Bivati Australijancem podrazumeva samo posedovanje australijske šare i prihvatanje ideje da si Australijanac. To je sve. Možda je to glavni adut posebno olakšavajuća okolnost svake građanske države – ima građane, procedure, zakone, institucije i ambiciju da se razvija i nema neko razmaženo derište od naroda čijim zabludama, mitovima, predrasudama i iluzijama mora da titra svakodnevno zastajući posle svakog koraka ili polukoraka.

U kulturološkoistorijskoekonomskom smislu valja primetiti da je Australija ponosna članica Commonwealtha i da su uticaji Britanije dominantni i lako uočljivi u svakom smislu. Iako nezavisni i sa izgrađenim identitetom svetlosnim godinama daleko od statusa banana zemlje Australijanci nemaju problem da konstatuju činjenice da pričaju engleskim jezikom i da su istorijski i kulturološki deo Britanske imperije. Britancima Australija nije predaleko, a ni Australijancima Evropa nije predaleko – letovi su svakodnevno krcati ma koliko da ih je.

Svakodnevni život u Australiji čine beskonačnosti isprepletanosti, uticaja i pritisaka između zakona i ekonomije jakih javnih službi i institucija i ogromnih kompanija na jednoj i ljudi običnih građana na drugoj strani. Stiče se utisak da stvari u Australiji jednostavno očigledno – funkcionišu. Čekao sam semafor da me pusti da pređem ulicu kada sam primetio da je ženi na drugoj strani pozlilo knorila je na pločnik. Istog trenutka su se tu stvorili profesionalci van dužnosti – lik za koga pretpostavljam da je lekar sjahao je sa bicikla, a devojka za koju pretpostavljam da je medicinska sestra spustila je šoping cegere i pridružila se biciklisti u procesu pružanja prve pomoći. Delovalo je da apsolutno znaju šta rade, a i da nisu znali nema veze – kombi svemirski brod Hitne pomoći je stigao na lice mesta i pre nego što sam ja uspeo da pređem ulicu.

Zaprepastio sam se i koliko je sve posebno spoljašnjosti stambenih zgrada – ultra pod konac. Koliko sam shvatio iz ćaski sa meštanima fora je u tome što stanari pored kirije rentarine ili rate za stambeni kredit i računa za komunalije struja, voda, đubre plaćaju i održavanje zgrade instalacije, ulaz, interfon, fasada, liftovi, stepenište, gelenderi, video-nadzor. Nema tu mnogo proseravanja došli divlji i oterali pitome ili došli pitomi i oterali divlje – plaćaj svoje račune, a ukoliko imaš probleme sa plaćanjem koji zamirisaše na hroničnost moraš da se seliš negde gde ćeš moći da plaćaš svoje troškove. Prosto jednostavno. Pojedincu je ostavljeno pravo da stupa u kolektive i iz njih istupa u smislu da može da bude simpatizer ili član neke političke partije, religijske zajednice, sportskog kluba, može da odlazi na okupljanja bivših alkoholičara, udruženja za legalizaciju lakih opijata ili bilo koje skupine koja obožava neke prirodne ili društvene fenomene – sve to nema veze sa zakonskim obavezama pojedinca i parama. Ne postoji kolektiv koji će te zaštiti od obaveza i odgovornosti pred državom i opštinom – ukoliko bi se takav kolektiv i našao ubrzo bi i pronašao svoje mesto na listi za odstrel pošto u Australiji država nije protokolarna bezvezna fraza nekih još bezveznijih političara već tamo kurva ima ruke, noge, oči, uši, nos, razum, pušku, točkove, krila, zatvore, sudnice i sve što joj treba da smesti one znam ja foru tamo gde je predviđeno mesto za one što znaju foru.

Problem sa Australijancima je što su rođeni u svim tim visokim standardima na koje su totalno naviknuti i koje smatraju podrazumevanim – ukoliko nisu proputovali svetom sva je šansa da neće ni primetiti a ne poštovati sve ono što je Australija postigla i što je Australija danas. Imigranti sveža krv su prekopotrebni svakoj razvijenoj građanskoj državi – starosedeoci su skloni intelektualnoj atrofiji i svakom sledećom generacijom sve dalje od činjenice da se prava nikada ne dobijaju nego uvek uzimaju.  

Nisam se osmehivao kada sam odlazio iz Australije. Želeo sam da ostanem.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s