Ladyboys

Dok sam se probijao kroz noćni život Bangkoka Sodom i Gomoru pala mi je na pamet misao Sergeja Car Trifunovića:

– Koliko god bio liberalan ipak sam ja Srbenda.

Liberalizam sloboda živi i pusti druge da žive nenametanje bilo čega od strane bilo koga bilo kome i dalje su moji ideali životni principi. U Bangkoku sam shvatio da nažalost navedene vrednosti imaju smisao tek kada se nalaze u dalekoj izmaglici neizvesnosti – kada se za njih boriš u nekoj zatvorenoj kvazikonzervativnoj džiberskoj sredini. Ukoliko dočekaš ostvarenje pobrojanog u realnosti bez snažne države da reguliše saobraćaj, pa sve digneš na ³² – dobićeš Bangkok. Nema šanse da prošetaš ulicom a da te ne startuju bataljoni komercijalista: Hoćeš masažu? Hoćeš da piješ? Hoćeš da se drogiraš? Hoćeš da jedeš? Hoćeš da te jedu? Hoćeš da jebeš? Hoćeš da te jebu? Hoćeš da kupiš škorpiju, bubreg, avion? Na svakom koraku štroka, siromaštvo, vašar, beznađe, laži i plagijati. Stvarno mi nije jasno zašto se ceo svet loži na Tajland.

Prisustvo kamara Zapadnjaka puštenih sa lanca da forsiraju za male pare sve ono što im kod kuće ne bi palo ni na kraj pameti usled zakona i kulturoloških obrazaca nužno izazivaju neku dozu gađenja u svakoj osobi sa bar malo kućnog vaspitanja i parčetom vlastitog identiteta. Kada bi upražnjavanjem neke magije preselio kvartove Bangkoka u Nemačku, Englesku, Kanadu ili Singapur – mislim da bi policajci, tužioci, advokati, sudije, socijalni radnici, komunalci, đubretari, psiholozi, piloti helikoptera, vozači specijalizovanih vozila i drugi odmah počeli da rade troduple tri smene dnevno. Sličnosti između Amsterdama i Bangkoka mogu postojati samo na papiru – u realnosti ama ništa ne povezuje ova dva grada.

Bogate i organizovane zemlje od Australije preko Rusije i Kine i evropskih država do Sjedinjenih Američkih Država pronašle su računicu sa svojim građanima i Tajlandom pali tamo pa se glupiraj, ovde nemoj da te sanjam da si se budalisao. Eto kako zadrigli bankari i debele kompjuterdžije postaju instant playboy jebači i šmekeri kod kuće je podrazumevano neka sasvim druga priča. Moje raspoloženje posmatrača je variralo između osećaja intenzivnog sažaljenja i ambicije da lupam šamarčine forhende i bekende strašnije od Đokovića.

Ima Tajland i drugu stranu. Verovatno da neka mesta van Bangkoka i Phuketa nešibana popularnošću mogu biti odličan izbor za odmor. Pišu se tamo i čitaju neke dobre knjige. Snimaju se neki dobri filmovi. Postoje autentična kultura i tradicija. Mnogo je velelepnih hramova. Neka ekonomija nekako funkcioniše. Vulgarnost ulice je ipak uspela da iz’ede celokupnosti mog entuzijazma i moje inspiracije što se tiče upoznavanja druge strane Tajlanda. Tamo sam uglavnom bio u fazonu reakcije a ne akcije. Nisam želeo da istražujem. Što bi Ljiljana iritantna sam, ali zato uvek lažem Smajlović rekla – bio sam hejter.

Što se samih Tajlanđana tiče kao društva – i tu su neka moja uverenja i liberalni stavovi bacani na muke. Ja sam ekstremno heteroseksualno orijentisana osoba narodski rečeno – volim pičku ali mi prisustvo homoseksualaca i homoseksualizam kao pojava uopšte ne smetaju zvanično i nezvanično. Moja iskustva kazuju da homoseksualci nikada nemaju bilo kakve iluzije vezane za osobu koja se izričito deklarisala kao heteroseksualna – mogu tu da padnu ćaskanje, druženje i prijateljstvo, ali gaće ne padaju i svako odlazi svojim putem i svojim poslom. Vole ljudi da se natežu u guzu i to je OK sve dok i ja mogu da biram da se natežem sa ženama. Problem sa Tajlandom je taj što nisam znao kako da se postavim prema osobama prepoznatim pod nazivom ladyboys. Više je vrsta ladyboysa. Ima tu inicijativa da se uzdignu na nivo trećeg pola. Susretao sam muškarce koji se potpuno što se garderobe, šminke, interesovanja, govora usta i tela ponašaju kao žene. Neki od njih rade operacije i postaju biološki žene tranvestiti, ali neki od njih rade sve osim sečenja kite pa situacija postaje komplikovana. Ima i kontrasituacija – žena koje delimično ili potpuno postaju muškarci.

Što bih se ja zamarao postojanjem ili nepostojanjem trećeg pola? Zbog zato što ih je stvarno mnogo na Tajlandu potpuno normalna i prihvaćena stvar i moraš da ukapiraš da li ti to smeta ili ne smeta. Meni nije smetalo postojanje ovih ljudi na ulici međutim imao sam problem po restoranima i kafićima – iz nekog razloga mi je smetalo da mi piće i hranu pripremaju i serviraju devojke koje imaju kurac. Možda je problem u meni i možda bih ja sve to prihvatio kada bih investirao vreme i trud u to, ali trenutno ne volim da mi sa pićem i hranom vrlo intimnim stvarima, kad bolje razmisliš barata neka devojka koja isto kao i ja šora u pisoar uz pridržavanje miška i koristi Gillette MACH3 za brijanje face. Ako nisi siguran kom polu pripadaš – u šta možeš biti siguran uopšte? Moguće je da priroda može da pogreši prilikom dodeljivanja tela u smislu da konkretnu personu upakuje u pogrešan pol – zato postoje nauka psihijatri i hirurzi da rešavaju taj problem, ali ne mora meni baš sve na ovom svetu da se sviđa.

Osmehivao sam se prilikom odlaska.

2 thoughts on “Ladyboys

  1. I ja sam na Tajlandu bila šokirana prizorima 🙂 Debela mešina od Nemca vodi za ručicu malenog Tajlanđanina da opšte, pederi se ljubakaju na ulici, žene za nama viču „Oooooooo sexy ladyyy“ Doduše, sve sam ovo viđala u Pataji, u Bangkoku ne, ali tamo nisam ni imala noćni život 🙂

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s