Ma jedi bre hovna

Napala me je neka depresija preteći čak prodiranjem i u dublju strukturu ličnosti, pa sam odlučio čvrsto muški da se ne borim – nego da palim. Nije džaba moja pokojna baka veliki filozof govorila mojim roditeljima:

– Ovo dete je rođeno sa pundravcima u dupetu.

Prošetao sam do Stephansplatza gde sam neko vreme odmarao pogled na velelepnoj katedrali. Parkirane kočije su me toliko podsetile na seriju Sherlock Holmes da sam očekivao da će se odnekud pojaviti Jeremy Brett u svom legendarnom fraku i naskočiti na neku od njih u velikoj žurbi da pomogne poštenom svetu i raskrinka zlobnike i jebivetre.

Iz Kärtner Straßea sam se spustio u metrostanicu. Iako mi znanje engleskog i nemačkog dozvoljavaju sasvim zadovoljavajući nivo korespodencije sa aparatom za prodaju karata, oduševio sam se ničim izazvan kada sam našao šahovnicu opciju hrvatskog jezika…

VASA KARTA SE ISPISUJE

Uhvatio sam U1 do Südtiroler Platza, prošetao do Meka na milkšejk od jagode i flašu vode i ušao u Hauptbahnhof Wien. Depresija me je i dalje pratila u stopu. Kupio sam kartu za OBB City Shuttle voz. Imao sam još svega nekoliko minuta na raspolaganju, pa sam požurio do perona 11.

Beč

Tog 1. januara 1993. godine Čehoslovačka je zvanično Baršunastim razvodom prestala da postoji ustupajući svoje mesto u geografiji i istoriji Češkoj i Slovačkoj kao nezavisnim državama – što je događaj koji je između ostalog rezultirao i činjenicom da su Bratislava i Beč postali dva najbliža glavna grada na svetu, ukoliko izuzmemo po svemu specifičan Vatikan – deli ih 79 km puta odnosno 55 km vazdušne linije.

Sudeći po GPS čipu mog mobilnog telefona, voz se uglavnom kretao brzinom od 100 do 115 km/h – stigli bismo ekstremno brzo da je u pitanju direktna linija, ovako smo gubili vreme na međustanicama. Obradovah se spoznaji da depresija gubi korak.

Iako je reč o tako kratkoj razdaljini između Bratislave i Beča, tim predelima je do kraja Hladnog rata prolazila Gvozdena zavesa. Mada je Austrija zvanično bila neopredeljena ne i nesvrstana, sa slovačke strane nastajao je Istočni blok koji se prostirao sve do u tri pičke materine Vladivostoka. Teško je danas, četvrt veka po pucanju Sovjetskog saveza i šutiranju Rusa od Lajpciga do Donjecka, uopšte zamisliti kako je ova granica izgledala u prošlosti sa svim tim snajperima, nagaznim minama, mitraljeskim gnezdima, patrolama graničara, psima, bodljikavom žicom sa strujom i ostalim sranjima kojima su komunisti štitili svoj raskošni talenat za ekonomiju.

Današnju granicu je voz po mojim kalkulacijama prešao brzinom od 90 km/h – pod uslovom da je to što smo prešli bila granica uopšte… nemam pojma, nigde rampi i zastava, samo sam metodom zijanja kroz prozor primetio da su u jednom trenutku table sa švabolikim obaveštenjima ustupile mesto tablama sa slavolikim obaveštenjima. Na nekoj stanici u Slovačkoj su u voz ušla dvojica uniformisanih šalabajzera sa amblemima Železničná polícia i prošetali vozom zračeći sveukupnom nezainteresovanošću koja se može uporediti još samo sa zainteresovanošću budističkih monaha na Nepalu za razvojni put Velje Ilića.

Objektivno je vredan svakog poštovanja sistem koji su evropske države uspele da uspostave: uprkos brojnim ekonomskim, istorijskim, praktičnim, pravnim i kakvim god drugim hoćeš problemima, problemčinama i problematikama – iz jedne zemlje u drugu prelazi se samo sa ličnom kartom u novčaniku ili zadnjem džepu farmerki odnosno – čak i bez lične karte uopšte. Nezamislivo neverovatna je ovakva situacija bila u Evropi do pre samo 30 godina – da autostopom stigneš bez ikakve kontrole od Talina do Lisabona ili od Napulja do Helsinkija – istim onim dozama nezamislivosti i neverovatnosti kojima bilo kakva slična situacija danas raspolaže u Africi, Aziji i Južnoj Americi graničeći se sa maštom koja je u debelom suficitu bujnosti.

Ne znam a i jebe mi se baš šta će biti sa Ciprasom, Merkelovom, evrozonom, evrovalutom, dugovima i kreditima, ali postojeća tekovina slobodnog kretanja ljudi i misli od Atlantika do Crnog mora prosto mora biti očuvana po svaku cenu. Bez te slobode, Evropa dobija neizvesnu budućnost i obesmišljenu prošlost – neće Evropljani dozvoliti bilo šta slično svakako.

Masa pojava u Slovačkoj nosi iste nazive kao i pojave u Srbiji: i oni imaju Rajac, samo što nije planina – nego grad Rajec, imaju i Raču, samo što nije plači, mala plači, ost’o sam na Rači, jer nji’ova Rača nije na granici, a imaju i Šilerovu ulicu u svakoj anonimnosti ušuškanu…

Izađoh iz voza oko sat vremena po ulasku u isti pošto sam uočio tablu sa natpisom Bratislava hlavná stanica primećujući taj trip da Slovaci vole da menjaju srpsko G sa H – pa nije glavna nego je hlavná i nije grad nego je hrad. Nekada davno sam znao jednog lika u Beogradu koji je to isto radio u slučaju posedovanja više od promila alkohola u krvi…

– Ma jedi bre hovna.

Slovaci njega u cirke izdanju verovatno uopšte ne bi razlikovali od svojih.

Mislim da se period prilagođavanja Srbina na Slovačku više može meriti u nedeljama nego mesecima. Predsednička palata je Prezidentský palác, Mihajlova kapi’a je Michalská brána, prolaz nije prohodan je prechod nepriechodný, a peron je nástupište. Ključna razlika između srpskog i slovačkog je ta što ćeš ukoliko tražiš kurac verovatno dobiti piletinu.

Iako sam mogao da uhvatim bus 93 od bratislavske štajge, odlučio sam da prošetam budući da sam imao više vremena nego obaveza i bio obradovan činjenicom da sam uspešno pobegao od depresije.

Meni lično je Bratislava sladak grad – po veličini se može manjeviše uporediti sa Novim Sadom. Bratislavu čini kompilacija više elemenata: stare zgrade – austrougarski šmek, gradnja iz vremena komunizma po SSSR modelu – kad ja dam znak glavom, ti ud’ri i nova gradnja – od devedesetih godina prošlog veka naovamo.

Naložio sam Dunavu sa Hrada da mi pozdravi Beograd, a onda nestao u noći koja je već obgrlila Bratislavu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s